VUČIĆ PORUČIO DA SRBIJE OSTAJE NA EVROPSKOM PUTU Analitičari: EU sad treba da pokaže da li i dalje želi prijem Srbije!
Intervju predsednika Srbije Aleksandra Vučića za Rojters predstavlja jednu od najjasnijih i najdirektnijih poruka u poslednje vreme koje su iz Beograda upućene na najznačajnije evropske adrese.
U trenutku kad se evropska agenda širi pod snažnim uticajem geopolitičkih potresa, rata u Ukrajini i redefinisanja interesa Evropske unije, predsednik Vučić je nedvosmisleno poručio da će Srbija, dok je on predsednik, ostati na evropskom putu i da je spremna da sprovede sve reforme potrebne za članstvo u EU.
Geopolitičke ambicije
Takva poruka, plasirana upravo preko jedne od najuticajnijih svetskih agencija, ima jasnu i važnu svrhu - da međunarodnoj javnosti, ali i Briselu stavi do znanja da Beograd ne beži od evropskih integracija, uprkos čestim optužbama da sedi na dve stolice. Vučićev nastup se može čitati kao politički potez kojim se odgovornost za dalji zastoj procesa jasno prebacuje na EU, ocenjuju sagovornici Kurira.
Rajko Petrović iz Instituta za evropske studije objašnjava šta su prepreke za veći optimizam kad je reč o članstvu Srbije u EU, a tiču se pre svega upadljivog menjanja kriterijuma za proširenje, odnosno činjenice da oni odavno nisu isključivo tehničke prirode.
- Poruka predsednika Srbije je važna, jer pokazuje punu posvećenost Srbije evrointegracijama, čime se loptica prebacuje na drugu stranu terena, odnosno na stranu EU, koja treba da pokaže da je i dalje u praksi, a ne samo u teoriji, zainteresovana za prijem Srbije. Svima je jasno da će buduće proširenje EU zavisiti od njenih geopolitičkih ambicija, a ne od konkretnih reformi koje su zemlje kandidati sprovele. Nažalost, uprkos dobroj volji rukovodstva Srbije, ne očekujem skoriji prijem naše zemlje u EU, jer Briselu ne odgovara naša trenutna suverenistička spoljna politika - smatra Petrović.
Nikola Perišić iz Centra za društvena istraživanja podseća za Kurir da je ekonomski značaj evropskih integracija ogroman i izuzetno važan za Srbiju, kao i za sve zemlje kandidate za članstvo.
- Evropske integracije su važne za Srbiju, jer države EU predstavljaju najvećeg spoljnotrgovinskog partnera i veliko tržište koje donosi ogroman prihod. Istovremeno, fondovi Evropske unije su osnov finansiranja država Zapadnog Balkana putem različitih projekata za koje se dobijaju bespovratna sredstva, ali i putem kredita po povoljnim uslovima. Postoji jasno usmerenje svih vlada od 2000. godine da se radi na strateškom cilju punopravnog članstva Srbije u EU. Ta želja je poslednjih godina dodatno pojačana kroz rad Ministarstva za evropske integracije. Ipak, jasno je da postoji stagnacija na evropskom putu, koja je proizašla iz stalnih uslovljavanja koja je EU ispostavljala Srbiji, ali i u neefikasnom sprovođenju određenih reformi na koje se Srbija obavezala. U toj simbiozi došlo je do šumova na relaciji s Briselom. Zato je važno da reprezenti najvažnijih državnih funkcija ponove da Srbija nije odustala od svojih evropskih integracija, ali i da nastave naporno da rade na cilju priključenja EU bez obzira i na moguće dodatne pritiske - naglašava Perišić.
Klaster 3 prioritet
On kaže da prioritet treba da bude otvaranje Klastera 3 u ovoj godini, jer se stiču uslovi za to.
- Potrebno je i da se pokuša da se zatvori neko od poglavlja, jer ih je Srbija dosad zatvorila samo dva. Pod pretpostavkom da će se ovi aspekti ostvariti, to bi trebalo da doprinese popravljanju odnosa između Beograda i Brisela, ali i zaustavljanju daljeg rasta evroskepticizma u Srbiji. Nadu da će se to sve zaista i desiti daje i činjenica da EU ima potrebu da svoj interes širi na Zapadni Balkan i postsovjetski prostor, što znači da će najverovatnije imati više razumevanja za pojedine napore koje države s tih prostora ulažu kako bi se integrisale u sistem EU, makar i bez punopravnog članstva koje bi se kasnije sticalo tokom godina kako se ispune i usaglase svi potrebni standardi - zaključuje Perišić.